Stopa rizika

Milion Hrvata živi u riziku od siromaštva

17:44, 30.09.2019.
Izvor: Hina
Thumbnail
Stopa rizika od siromaštva u 2018. godini iznosila je 19,3 odsto, a 24,8 odsto osoba bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, čime su najzahvaćenije bile osobe starije od 65 godina, a pogotovo žene, pokazuju najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku.

Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je u ponedjeljak izvještaj o pokazateljima siromaštva i socijalne isključenosti u 2018. godini, prema kojemu je stopa rizika od siromaštva u 2018. iznosila 19,3 odsto, dok je ta stopa određena prema 2012. godini iznosila 13,9 odsto.

Tako je 2018. godine 8,6 odsto osoba bilo u teškoj materijalnoj deprivaciji, a 24,8 odsto u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Ako se iz dohotka izuzmu i socijalni transferi i penzije, tada se postotak osoba koje su u riziku od siromaštva povećava na 42,9. 

Istraživanje je podijelilo Hrvatsku na Jadransku i Kontinentalnu Hrvatsku te je pokazalo da se na Jadranu živi malo bolje. Stopa rizika od siromaštva za Jadransku Hrvatsku iznosila je 18,4 odsto, dok je za Kontinentalnu Hrvatsku iznosila 19,7 odsto, a pokazatelj osoba u riziku od siromaštva je za te regije je 24,6 odstoza Jadran i 24,9 odstoza kontinenent.

Stopa rizika od siromaštva prema dobi i polu najviša je bila kod osoba u dobi 65 ili više godina te je iznosila 28,1 odsto. U toj dobnoj grupi razlika prema polu je najveća te su žene u većem riziku od siromaštva. Stopa kod žena iznosila je 31,3 odsto a u muškaraca 23,5 odsto.

Od siromaštva su najsigurniji bili oni u dobi od 25 do 54 godine, čija je stopa rizika iznosila 14,3 odsto, a slični postotak je i za oba pola te dobi.

Nezaposlene osobe su bile u najvećem riziku od siromaštva, čak 47,6 odsto, a stopa rizika najmanja je bila za zaposlene - 4,6 odsto. Prag rizika od siromaštva za jednočlano kućanstvo iznosio je 29.820 kuna na godinu, a za kućanstvo s dvije odrasle osobe i dvoje djece mlađe od 14 godina 62.622 kune. Što se tiče materijalne deprivacije, odnosno pokazatelja koji utiču na kvalitet života kućanstava, zabilježeno je 52,9 osoba koje žive u kućanstvima koja ne mogu podmiriti neočekivani financijski izdatak, sedam dana godišnjeg odmora izvan kuće nije moglo priuštiti 51,3 odsto a za njih 49,6 odsto troškovi stanovanja su bili znantno finansijsko operećenje. 

Čak 17,5 odstoosoba bilo je u domaćinstvima koja su kasnila s plaćanjem računa za režije zbog finansijskih poteškoća, njih 10,1 odstosvaki drugi dan nije moglo priuštiti obrok koji sadržava meso, piletinu, ribu ili vegetarijanski ekvivalent, a 7,7 odsto nije moglo priuštiti primjereno grijanje u najhladnijim mjesecima.

Najmanji postotak osoba, 0,6 odsto, živjelo je u kućanstvima koja vrlo lako spajaju kraj s krajem, 40,4 odsto s malim teškoćama, njih 28,6 odsto kraj s krajem je teško spajalo, a vrlo teško njih 14,1 odsto.

Pokazatelji se temelje na konceptu relativnog siromaštva koji uzima u obzir raspoloživi dohodak domaćinstva, broj članova u domaćinstvu i distribuciju dohotka unutar populacije, a osnovni je pokazatelj bio stopa rizika od siromaštva.

Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko je osoba stvarno siromašno, nego koliko njih ima dohodak ispod praga rizika od siromaštva. Prag rizika od siromaštva postavljen je na 60 odsto od srednje vrijednosti ekvivalentnoga raspoloživog dohotka svih osoba.