Cenzura

Kina ućutkuje sve koji progovore: Dvojica "heroja" snimala istinu u Vuhanu, nestali su bez traga

08:18, 15.02.2020.
Izvor: Telegraf.rs
Oni su obični građani koji su u teškoj situaciji postali reporteri. Cilj im je bio da pokažu svijetu "istinu" o onome što se događa u Vuhanu, kineskom gradu koji se smatra epicentrom epridemije koronavirusa. Objavljivali su snimke i fotografije, kao i dramatične priče unutar grada koji je potpuno u karantinu. Njih sada nema.

Fang Bin i Čen Kuši bili su posvećeni tome da podijele što više o krizi, izvještavali su o Vuhanu, prestonici provincije Hubei i slali sve u svijet, prenosi BBC.

Kao rezultat toga, prikupili su na hiljade pregleda na svojim snimcima, ali njihovi kanali su sada utihnuli, a oni koji ih prate strahuju da su njih dvojica nestala zauvijek.

Šta znamo o Fangu Binu?

Biznismen iz Vuhana Fang Bin počeo je da objavljuje snimke o epidemiji kako bi pokazao pravu situaviju. Obećao je da će dati sve od sebe.

Prvi snimak objavio je 25. januara na Jutjubu, koji je zabranjen u Kini, ali je pristupačan preko mreže VPN.

Njegov prvi video, na kom se vidi kako on ide gradom, imao je nešto više od 1.000 pregleda.

Bin je onda 1. februara snimio video koji je natjerao ljude da malo više obrate pažnju. Pregledan je skoro 200.000 puta i na njemu je prikazano osam tijela nagomilanih u kombijima ispred bolnice u Vuhanu.

Fang je tvrdio da je policija iste noći posjetila njegovu kuću i ispitala ga zbog snimaka. Priveden je, upozoren, ali na kraju pušten na slobodnu.

Ipak, 9. februara je ponovo objavio video koji traje 13 sekundi uz riječi "svi ljudi da se pobune - vratite vladinu snagu natrag u ruke naroda".

Nakon ovoga, na njegovom kanalu se nije pojavilo više ništa.

Šta se zna o Čenu Kušiju?

Bivši advokat za ljudska prava postao je reporter, a već je bio poznat po svom aktivizmu. Svoju reputaciju izgradio je pokrivajući proteste u Hongkongu u avgustu.

Upravo to dovelo je do toga da nakon povratka u Kinu bude uznemiravan od strane kineskih zvaničnika. Njegovi nalozi na društvenim mrežama, koje je pratilo oko 700.000 ljudi su obrisani.

Ipak, to ga nije natjeralo da ćuti.

U oktobru, Kuši je takođe napravio Jutjub kanal koji sada ima oko 400.000 pratilaca. Takođe, ima i 265.000 pratilaca na Tviteru.

Krajem januara odlučio je da otputuje u Vuhan kako bi izvještavao odante.

- Koristiću moju kameru kako bih prikazao šta se zaista događa. Obećavam da neću... sakrivati istinu - rekao je na prvom snimku.

Posjetio je različite dijelove Vuhana i tražio da razgovara sa pacijentima. Znao je da rizikuje.

Novinaru BBC Džonu Sadvortu je rekao ranije ovog mjeseca da nije siguran koliko dugo će moći da nastavi.

- Cenzura je veoma striktna i i naloge brišu ako neko podijeli moj sadržaj - rekao je on tada.

Onda, 7. februara, snimak koji je podijeljen na Tviteru, koji trenutno vodi njegov prijatelj, prikazuje njegovu majku, koja tvrdi da je njen sin nestao prethodnog dana.

Njegov prijatelj Su Siaodong navodi na Jutjub snimku da je Kuši vjerovatno nasilno strpan u karantin.

Šta kažu zvaničnici?

Kineski zvaničnici drže jezik za zubima kada je riječ o ovome. Nijedno zvanično saopštenje nije dato o tome gdje se Kuši ili Bin nalaze.

Patrik Pun, istraživač iz Amnesti internešenala, kaže da još nije jasno da li je njih odvela poilicija ili se nalaze u karantinu. Dodao je, međutim, da bi zvaničnici trebalo bar da kontaktiraju članove porodice.

- Kineski zvaničnici bi trebalo da obavijeste njihove porodice i da im daju pristup advokatu koji je po njihovoj želji. U suprotnom, potpuno je legitimna zabrinutost da im prijeti mučenje ili drugi vid zlostavljanja - rekao je on.

Zašto su nestali?

Peking je poznat po tome što sklanja aktiviste koji glasno govore. Takođe, žele da pokažu da je epidemija pod kontrolom.

Možda zbog toga nije iznenađujuće da se, prema istraživanju Hjuman rajts voča, vlasti trenutno "podjednako, ili više, bave sakrivanjem kritika u odnosu na zaistavljanje širenja virusa".

Jedan doktor Li Venliang upozoren je da ne širi "lažne informacije" nakon što je u decembru prvi pomenuo koronavirus. Na kraju se i sam razbolio i nedavno umro.

Njegova smrt izazvala je talas bijesa i dovela do brojnih osuda. Kineseske zvaničnike je to dočekalo nespremne, te je reakcija bila da pokušaju da cenzurišu svaku kritiku koja se odnosi na smrt doktora.

- Vlada Kine ima istoriju maltretiranja i hapšenja građana zbog toga što su javno govorili istinu i kritikovali zvaničnike tokom vanrednih situacija, kao što su na primjer tokom epidemije SARS-a 2003, zemljotresa iz 2008, sudara voza 2011 i hemijske eksplozije u Tjanđinu 2015 - rekla je Jaku Vang iz HRW.